Vrlo je moguće da je čovek, pre nego što je počeo da priprema hleb, jeo sveže žitarice. Pretpostavlja se da je kasnije, u nekom trenutku, počeo da ih umače u vodu, a tek posle toga i da ih melje i peče.

U početku se hleb pravio bez kvasca, ali već u starom veku, kod Egipćana, koristi se kvasac, kao i različite vrste brašna (meko i tvrdo).

Po Bibliji, nakon izlaska Jevreja iz Egipta, Gospod je Jevrejima 40 godina, koliko je put kroz pustinju do Obećane zemlje trajao, svako jutro bacao s neba sitne komadiće hleba - mana, kojima su se Jevreji hranili.

Mana svojim oblikom podseća na naforu koju danas dobijamo u crkvi na kraju liturgije.

Prilikom izgona Jevreja iz Egipta, žene nisu imale vremena, a ni kvasca, pa je hleb pravljen samo od brašna i vode. Nije bilo mogućnosti da se peče pa je razvijan tanko kao palačinka i pekao se na jakom suncu na sapima konja i kamila koje su bile u karavanu.

Taj specijalni „hleb“ se zove „Maces“ i jedu ga Jevreji tokom velikog praznika „Pasha“ (Jevreji i srpski Jevreji kažu „Pesah“). Ovaj događaj je opisan i u Bibliji, u Starom zavetu, druga knjiga Mojsijeva.

Već od 168. godine pre nove ere, u Rimu postoje velike državne pekare. Od devetog veka, u većim evropskim gradovima pojavljuju se pekarski esnafi; kvalitet, težina i cena hleba su propisani gradskim statutima, a pekari koji ne poštuju ovu odluku najstrože se kažnjavaju.

Kvalitet hleba se značajno poboljšava početkom novog veka u severnoj Italiji, u 17. veku u Parizu, a u Beču se počinje proizvoditi luksuzno pecivo u 18. veku. Od 19. veka, proizvodnja hleba se sve više mehanizuje.

U Srbiji je hleb veoma važna namirnica i jede se mnogo više nego u ostalim zemljama Evrope i regiona, a podaci govore da oko 70 odsto stanovništva najradije bira belu veknu.

Budući da verovatno ne možete da zamislite dan bez ove namirnice, biće vam interesantno da pročitate i neke zanimljive činjenice o njoj.

1. Kod nas, kao i u Rusiji, dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice.

2. U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, zaljubiće se jedno u drugo.

3. Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju.

4. Kombajnu je potrebno devet sekundi da požanje dovoljno pšenice za 70 vekni hleba.

5. Oto Fredrik Rohveder je 1928. godine izmislio prvu mašinu za sečenje hleba. U Velikoj Bitaniji se rezani hleb prvi put pojavio tridesetih godina prošlog veka.

6. Marfijev zakon kaže - šanse da hleb namazan džemom padne na tepih baš na tu stranu, proporcionalne su ceni tepiha.

7. Verovanje kaže da ko god pojede poslednje parče hleba u kući, treba da poljubi kuvaricu/kuvara.

8. U Srbiji, svaki stanovnik prosečno pojede 107 kilograma hleba godišnje.

9. Hleb se javlja kao ritualni predmet u većini obreda Slovena: kada se rodi dete, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike.

Objavite i Vi svoj članak, kliknite ovde.

Pročitajte uputstvo za korišćenje servisa "Aktuelni članci" na ovom linku.