Vitamin D je vitamin Sunca, zdravlja i života. Život na zemlji ne bi bio moguć bez Vit D.

Njegova funkcija u organizmu je višestruka i jedinstvena.   On je zadužen za prirodni imunitet i  štiti nas od mnogih infekcija,virusnih , bakterijskih i mnogih bolesti. Učestvuje i u nastajanju stečenog imuniteta delovanjem na ćelije koje proizvode mnoga antitela prema uzročnicima bolesti.

Danas mnogi smatraju da je Vit D značajan samo za normalan rad kostiju i za prevenciju osteoporoze  što je tačno ali nije to  njegova najznačajnija funkcija. Mnogo veća uloga Vit D je u održavanju normalne funkcije  imunološkog sistema, sprečavanju  infekcija i nastajanja maligniteta  

Pre neki dan sam pročitao, u jednon dnevnom časopisu u rublici medicina i saveti lekara,  da ovogodišnju blagu zimu i lepe sunčane  dane, treba iskoristiti i što više se sunčati  radi stavaranja Vit D i na taj način poboljšati kvalitet kosti i sprečiti nastajanje osteoporoze. Da li je ova tvrdnja novinara  tačna  i da li se na zimskom suncu mogu stvoriti dovoljne količine Vit D  koje su potrebne organizmu?

 

Kako se stvara Vit D ?

Najveći deo Vit D se stvara u koži iz provitamina D 7-dehidroholesterola dejstvom  ultravioletnog /UVZ- B / zračenja odgovarajuće talasne dužine. Pri izlaganju suncu u toku leta, kada je količina UVZ-B visoka , za samo 15 min stvori se oko 40.000 IU  Vita D3. U mnogo manjoj meri Vit D se unosi kao Vit D2 putem hrane koga ima najviše u ribama a ova količina nikada ne može zadovoljiti optimalne dnevne potrebe organizma za vit D.  

Posle stvaranja Vit D3 u koži ili unošenja Vit D2 preko hrane oni se metabolišu u jetri i bubrezima u mnogim ćelijama u 29 tkiva u organizmu koji imaju receptor za vit D /VDR/ i od njih nastaje aktivni oblik Vit D koji se naziva i D hormon jer ima hormonsko delovanje na ćelije organizma:

1. Pojačava ili smanjuje njihovo umnožavanje,

2. Reguliše stvaranje mnogih substanci koje lokalno, na mestu stvaranja ili se putem krvi prenosi na udaljene organe gde regulišu njihovu funkciju: recimo absorbciju kalcijuma iz creva i dr.

3. Stvaranje parathormona-PTH

4. Reguliše stvaranja koštane mase

5. Reguliše rad mišića i mišičnu snagu

6. Deluje na ćelije imunološkog sistema i sprečava nastajanje imunoloških poremećaja, tj autoimunih bolesti

7. Deluje na ćelije koje ubijaju bakterije i viruse i pojačava opštu otpornost organizma.

8. Ima antiprolinferativni efekat tj. sprečava deljenje i razmnožavanje ćelija uključujući i neke oblike raka.

9. Deluje na repruduktivnu sposobnost muškaraca

10. Sprečava nastajanje dijabetes tip I u mladih osoba

11. Sprečava nastajanje depresije i demencije

12. Smanjuje mogućnost nastajanja ateroskleroze i hipertenzije

 

Sve navedene funkcije su moguće samo pri optimalnoj koncentraciji Vit D koje se određuju merenjem njegovog metabolita  25OHD u krvi iz koga nastaje D hormon koji se vezuje za receptore na ćelijama /VDR/ i ispoljava negenomske i genomske efekte Negenomski efekti se odvijaju na ćelijskoj membrani nastaju brzo, za 15min,   zaduženi su za normalna bilans kalcijuma i fosfora . Mnoga značajni su genomski  VDR receptori  koji u ćeliji  prihvataju D hormon i usmeravaju ga ka odgovarajućim genima  u jedru ćelije  koji regulišu   razmnožavanje ćelije,   stvaranje mnogih peptida koji učestvuju u procesu inflamacije i u autoimunim procesima, vrše supresiju rasta  npr. kancerske ćelije  i dr. Delovanje genomskih VDR je sporo , meri se danima i mesecima  .

 

Koja je optimalna količina Vit D3 za organizam - dnevni unos?

Normalne vrednosti 25OHD u krvi,  za održavanje   bilansa Ca i P su 75 nmol/l. Vrednosti ispod toga označavaju nedostatak Vit. D kao deficijencija/ ispod 50 nmol/l i insuficijencija ispod 30 nmol/l-

Utvrdjeno je da samo visoke doze Vit D imaju antiinflamatorni i antikancerski efekat  tj. kada je 25OHD  150 do 250 nmol/l .Preko toga može se javiti toksičnost koja je izuzetno retka.

Vrednosti 25OHD do 75 nmo/l mogu se postići denvnim unosom Vit D3 do 800 IU  i one su dovoljne za održavanje normalnog bilansa Ca  i prevenciju ili lečenje rahitisa , osteomalacije i osteoporoze. Medjutim, za prevenciju vrusnih ili bakterisjkih, infekcija, autoimunih bolesti i karcinoma potrebne su značajno veće dnevne doze Vit D3 koje se kreću od 2000, 4000 do 50.000IU  i one nisu toksične. Visoke doze se ne primenjuju kod bolesnika  koji imaju kamence u bubregu i povećane vrednosti Ca  u krvi ili povečano izlučivanje Ca mokraćom.

Značaj visokih doza Vit D u lečenju najtežih bolesti se izgubio  delovanjem farmaceutskog lobija koji je stalno ukazivao na moguća neželjena dejstva kako bi se primena visokih doza potpno zanemarila .Jeftine visoke doze Vit D3 imaju isti efekat kao skupi hemijski lekovi koji donose ogroman profit.

O tome se znalo još 1930 god. kada je u SAD nastupila kriza u farmaceutkoj industriji, proizvodnja lekova je značajno opala .Tada su za svaku bolest propisivna samo 3 jeftina leka: caps Deltalin, caps Dalzol i caps Drizdol. Efekat terapije bio je kao pri primeni hemijskih lekova uz značajno nižu cenu terapije .Sva tri  leka su bila ustvari Vit D3 ili D2 u dozi od 50.000 IU u jednoj kapsuli koja se uzimala jednom dnevno.

Kasnije, kada se  farmaceutska industrija oporavila nastaje agresivna poropaganda protiv visokih doza vit D3 koja traje do današnjih dana.

Samo visoke doze Vit D3  od  4000 IU i više imaju  genomske efekte tj. mogu da zaustave   rast kancerskih ćelija i da nas zaštite  od virusnih i bakterijskih infekcija npr. od gripa ili  tuberkuloze,  da zaustave  autoimune  poremećaje i nastanak autoimunh bolesti : Reumatoidni artritis Sistemski eritemski lupus, Deratomiositis,Sjogrenov sindrom, Reumastka polimijalgije Psorijaza, Ulcerzni kolitis ,Kronova bolest, Miastenia gravis , Multipla skleroza i dr.

Aktivni D hormon se ne određuje u svakodnevnoj lekarskoj praksi  .Njegovo ispitivanje je teško i veoma skupo  a koncentracija je oko 1000 puta manja od 25OHD / 20-50pg/ml/ .Brzo se raspada u krvi, ima  poluživot  samo oko15 min.

Zašto su neophodne  značajno veće količine Vit D nego što se do sada mislilo? Odgovor na ovo pitanje nas vodi u daleku prošlost.

Današnja nauka je dokazala da je ljudska zajednica nastala u vreme Paleolita, pre 2 mil godina i to na području centralne Afrike odakle se kasnije širila na ostale kontinente.

Paleolitski čovek je  bio izložen intenzivnim UVZ i u njegovom organizmu se stvaralo oko 10.000 IU dnevno Vit D, njegova genetička karta je oblikovana prema toj količini Vit D. Ishrana je bila pretežno sa mesom. Ovo je trajalo hiljadama godina i geni u ćelijama su se prilagodili radu u prisustvu visokih doza Vit D. Jednom tako prilagođeni geni se teško menjaju.

Širenjem ljudske zajednice prema severu / gde je sunca značajno manje nego u Africi/ i sa promenom načina ishrane: upotrebom žitarica  i mleka od pripitomljenih životinja u vreme Neolita, dakale pre oko 8.000 god., počinju problemi sa deficitom Vit D.

Značajno manja količina Vit D, unos žitarica koje sprečavaju absorpciju Ca, unos mleka čije belančevine  mogu izazvati stvaranje anitela koja neutrlišu substance preko kojih se Vit D unosi u ćeliju,  dovelo je do pojave najpre manjeg a  zatim sve većeg deficita Vit D što je omogućilo nastajanje mnogih autoimunih bolesti a po nekim autorima i nastajanje maligniteta...

 

Stanja koja dovode do primarnog deficita Vit. D3:

 

Nedovoljno sunčanje

To je glavni i najčešći razlog nedostatku Vit D. Stvaranje Vit D je moguće samo ukoliko je  UV-B index zračenje veći od 3 a  sunčana senka kraća od visine tela Neophodna je  talasna dužina UV-B zračenja u opsegu od 150 do 280 nm.

Sl.br 1. Tada Sunce ima energiju da iz  provitamina  7 dihidrokalciferola, derivata holesterola, stvori  holecalciferol -Vit D3

 

Sl.br 1.

 

Da li je sunčanje štetno tj. povećava rizik za nastajanja raka kože ?

Poslednjih decenija vodi se intenzivna kampanja za primenu zaštitnih krema  u cilju prevencija nastanka raka kože. Međutim,  utvrđeno je suprotno:   rak kože se više javlja u periodu od kada se koriste kreme za zaštitu od sunca  nego pre toga .Ovo se  ne objavljuje jer  bi se time značajno smanjio profit kozmetičke industrije. Zašitom tela od UVB zračenja smanjuje se produkcija vit  D  koji je neophodan za sprečavanje nastanka kancera pa i  raka kože zbog čega je on u porastu.

Sunčanje je najbolje u periodu od 10 do14 h, bez zaštitnih sredstava.  .Osobama sa svetlom kožom je potrebno  20 min a tamnijom 90 do 120 min da bi se proizvela dovoljna količina  Vit D3. Zaštitno sredstvo sa faktorom 15 smanjuje produkciju  Vit. D3  za 95%.  Vitamin D3 se preko cele godine stvara samo u predelu ekvatora  a na našoj geografskoj širini  samo 6 meseci: od maja do oktobra. Ostalih 6 meseci se ne stvara Vit D3 u koži već samo Vit D2/ ergocalciferol/ hranom, iz biljaka i mesa što je nedovoljno zbog čega je deficit vit. D3  najveći u zimskim mesecima. Vit D2 ima sličan ali slabiji efekat na zdravlje od Vit D3 . Učestvuje u ukupnom stvaranju vit D samo 20%. Znači , preko zime i pored unosa Vit D2 hranom organizam je u deficitu sa vit D3.    

 

Starost,osobe preko 65 god.

Kod starijih osoba manje se stvara u koži zbog oslabljene funkcija VDR zbog čega su potrebna suplementacija velikim   dozama Vit D3 .U ovom životnom dobu smanjena je i funkcija bubrega i proizvodnja D hormona 

Zbog poremećaja ulaska aktivnog Vit D-hormona u ćeliju zbog oslabljene i  promenjene funkcije tokom starenja /VDR/ kao i njihovog smanjenog broja na površini ćelijske membrane .To je jedan od razlog čestom nastanku kancera u starijih osoba.

Primarni deficit Vit. D nastaje kod osoba sa tamnijom kožom  i osoba sa  viškom kilograma.

Hrana bogata Vit D

Preko hrane se unosi samo oko 20% dnevnih potreba za vit D i ona ne može biti dovpoljna za popravak deficita Vit. D

Vitamin D se najviše nalazi u hrani koja je bogata mastima. Sledeće namirnice su bogate Vit.D:

Riba: ovde se posebno mogu izdvojiti losos, sardina, tunjevina, plodovi mora, kao i riblje ulje;

Punomasni mlečni proizvodi: punomasno mleko, jogurt, tvrdi sirevi itd;

Meso: ovde se posebno izdvajaju teleća i goveđa džigerica;

Jaja, posebno žumance, Šitaki pečurke, sok od pomorandže, bademovo mleko i žitarice, kao što su ovsene pahuljice, takođe predstavljaju izvor vitamina D.

Mleko  i mlečni proizodi  obogaćeni Vit D3

 

Kako prepoznati nedostatak Vit D ?

Primarni deficit Vit D zbog nedovoljnog sunčanja najčešće  nastaje sredinom jeseni i u toku zimskim meseci kada nastupa slabost mišića,bolovi u kostima i zglobovima , umor. Nastaju prehlade i povećana sklonost za grip i teške bakteriske infekcije npr. zapaljenje pluća .  Pored toga osećaj depresije, bezvoljnost, slabost, malaksalost. Poznata je izreka: “sve me boli jer ove godine nismo  bili na moru“.Tegobe prestaju kada se deficit Vit. D ukloni terapijom   Vit. D3.

Po preporukama Svetske zdravstvene organizacije - SZO to je 400-800 IU jedinica dnevno ali  najnovija istraživanja ukazuju da je to nedevoljno i da su optimalne količine višestriko veće, čak do 4000IU dnevno.

Skorašnja studija u Americi je pokazala da osobe koje su uzimale visoke doze Vit. D3 do 5000IU dnevno nisu obolevale od gripa i pored toga što su bili u kontaktu sa obolelima. Da li uzimanje visokih doza Vit. D3 pre i u toku epidemije gripa može smanjiti potrebu za vakcinacijom protiv gripa i doneti veliku uštedu?

Na Klinici za reumatologiju VMA pre 20 god. prvi put u svetu, izvršeno je ispitivanje visokih doza prohormona Vit D3 Alfakalcidola  u dozi od 2-3mcg dnevno u lečenju visoko evolutivnog reumatoidnog artritisa.

Dobijeni su izuzetni imunomodulirajući efekti koji su zaustavili dalju pogresiju bolesti u 45% ispitanika/ potpuni efekat/ a u 44% efekat  je bio zadovoljavajući.

Pozitivan efekat je dakle utvrđen u 99% a samo u 11% efekat terapije je izostao. Prethodno i za vreme studije  svi bolesnici su uzimali Methotrexat 15-20 mg nedeljno bez efekta. Nisu utvrđeni mogući neželjeni efekti za vreme trajanja studije od 3 meseca Pored kliničke potvrde istovremeno je rađeno i in vitro-eksperimetalno  ispitivanje  efekta na medijatore zapaljenja / TNF , IL-6/ koji su se značajno smanjili ili normalizovali. Ovaj efekat je bio isti kao kod bioloških lekova, koji su se pojavili nekoliko godina kasnije, čija je cena mesečne terapije 100 i više puta veće od Alfakacidola. Naši rezultati su bili poznati stručnoj javnosti u svetu sa kojom nismo mogli da postignemo dogovor da se radi međunarodna studija koja bi potvrdila naše nalaze. Danas je jasno,  što tada nismo mogli da pretpostavimo, da se od nje odustalo zato što je farmaceutska industrija već uložila ogromna finansijska sredstva u tajnom ispitivanju bioloških lekova koji su uskoro  počeli da se primenjuju što traje do  današnjih dana .U Srbiji su kasnije urađene još 2 studije-doktorske disertacije sa istim ciljem koje su potvrdila naše nalaze od pre 20 god. Studija na dečijim reumatoidnom  artritisu pokazale je u 67% ispitanika  potpuni, 27% zadovoljavajući, bez efekta samo 6%  J.Vojinović Doktorska disertacija 2001 god.

U Srbiji  od RA bolje oko 30.000 bolesnika a samo se u 2% se primenjuje biološka terapija zbog veoma skupog lečenja koji Fond za zdravstveno osiguranje ne može da finansira. Tako, npr. godišnja terapija sa  anti TNF lekom Enbrel iznosi oko 18000 evra a terapija sa Alfakalcidolom samo 250 E tj 70 puta je jeftinija od Enbrela

Navedene studije opravdaju terapijsku primenu   visokih doza Alfakalcidola u lečenju RA sa MTX pre  primena skupih bioloških lekova. Na ovaj način bi se u najmanje  oko 45% lečenih  bolest zaustavila i kod njih se ne bi primenila biološka terapija. Lako je izračunati kolika bi to bila ušteda u lečenju. Nije jasno zašto se  20 god. posle navedenih ispitivanja i 2 urađene doktorske disertacije u Srbiji  primenjuje lečenje prema  protokolu Evropskog reumatološkog udruženja (EULAR) . Zbog cene leka  biološka terapija je  dostupna  samo bogatim zemljama a mnogim   bolesnicima u Srbiji ova terapija je uskraćena. Da li je još uvek farmaceutski lobi u Srbiji nepremostiv ?

Da li je nedostatak Vit. D  uzrok ili posledica  bolesti ?

Danas je važeći stav u stručnoj literaturi da je deficit vit. D uzrok mnogih bolesti. Međutim,  to je samo delimično tačno.

Nizak 25OHD u serumu uprkos adekvatnoj fotosintezi Vit.D3 u koži  ukazuje na prisustvo inflamacije, autoimune bolesti ili kancera. U tim  stanjima prirodna odbrana organizma proizvodi povećane količine D hormona koji se stvara iz 25OHD zbog čega se njegov nivo smanjuje do stepena deficita.   

 Nedostatak   Vit D je često posledica  a ne uzrok bolesti  npr.  kod kancera u razvoju, neispoljene autoimune bolest i dr.  25OHD je nizak a D hormon visok. Kako odrediti takvo stanje kada se u svakodnevnoj  praksi ne meri D hormon.? Ovo  se može približno saznati istovremenim određivanjem paratiroidnog hormona -PTH pod uslovom da  su   Ca i P normalni . Ako imamo nizak 25OHD i nizak PTH, koji bi trebalo da bude povećan,  znači da je D hormon povećan i suprimira PTH  i da je angažovan na suzbijanje aktuelnog  poremećaja u nekom tkivu  koji  se ne može  klinički uočiti. Takve bolesnike treba pratiti. Kod ispoljene bolesti niske vrednosti 25OHD su u korelaciji sa njenom težinom kao npr. u Reumatoidnom artritisu i dr.

 

Koje su bolesti  posledica (P) a koje uzrok (U) deficita Vit. D?

 

1.      Osteomalacija.-P

2.      Osteoporoza sa prelomom kosti  zbog povećane sklonosti ka padu-P

3.      Rheumatoidni artritis-U

4.      Multipla skleroza-U

5.      Šećerna bolest kod mladih-U

6.      Pojačana sklonost ka virusnim i bakterijskim infekcijama-U

7.      Hipertenzija-P

8.      Slabost srčanog mišića-P

9.      Ateroskleroza-P

10.    Infarkt  miokarda-P

11.    Karcinom debelog creva, pluća i dojke i dr.-U

 

I najzad odgovor na tvrdnje novinara na početka teksta

Sunčanje u zimskim mesecima nije dovoljno za  stvaranje potrebne količine Vit D i obavezno ga treba unositi kao suplement u dozi od 2000 IU dnevno . Nivo Vit. D   tj. 25OHD potrebno je odrediti 2x godišnje, na početku jeseni i početku leta,  i prema dobijenim nalazima izvršiti substituciju  do normalnih vrednosti.