Najznačajnije pozitivne mere su refinansiranje kredita, reindeksiranje kredita i prevremena otplata kredita.

Kredit za refinansiranje је kredit koji podrazumeva zamenu postojećeg duga po osnovu jednog ili više postojećih kredita novim kreditom, obično u istom iznosu i sa istim sredstvima obezbeđenja, ali pod drugačijim uslovima (kamatna stopa, duži rok otplate, grejs period ili poček). Uslovi odobravanja kredita za refinansiranje razlikuju se od banke do banke, tj. zavise od poslovne politike banke. Kreditom za refinansiranje možete da: izvršite prevremenu otplatu kredita koje ste već iskoristili, izmirite obaveze koje imate po kreditnim karticama, izmirite obaveze po osnovu odobrenih i iskorišćenih prekoračenja po tekućim računima, izvršite prevremenu otplatu preostalih rata lizing naknade, i izmirite obaveze po aktiviranim datim jemstvima, tj. kao jemac otplatite nečiju obavezu.

Reindeksiranje kredita je mera koja se sprovodi kada je kredit odobren u jednoj valuti, a zbog promena na tržištu novca za klijenta banke je povoljnije da se kredit reindeksira u neku drugu valutu.

Prevremena otplata je regulisana članom 36. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji predviđa da korisnik ima pravo da u bilo kom momentu, u potpunosti ili delimično, izvrši svoje obaveze iz ugovora o kreditu, u kom slučaju ima pravo na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i troškova za preostali period trajanja tog ugovora (prevremena otplata).

Međutim, zavisno od odnosa klijenata i njihovih mogućnosti da otplaćuju kredit, često se, osim pozitivnih, sprovode i kaznene mere, koje se razlikuju od banke do banke. Različitost tih mera prvenstveno zavisi od ugovornih klauzula i instrumenata obezbeđenja koje je poslovna banka zahtevala pri odobravanju kredita.

Mere poslovnih banaka kod docnje u otplati jesu: pismene opomene, sastanak sa klijentom/kontaktiranje žiranta ili poslodavca, i opomena pred utuženje.

Prva opomena se šalje u pismenom obliku, poštom, najčešće sa povratnicom, kako bi banka imala dokaz da da je klijent opomenu primio. Ova opomena se šalje najčešće u periodu između 15. i 30. dana od dana dospelosti rate, koja nije na vreme uplaćena. U njoj se klijent podseća da rata kredita nije uplaćena na vreme i da je počela da se obračunava zatezna kamata na dospela potraživanja banke.

Ponovna opomena se šalje nakon što se utvrdi da klijent nije reagovao uplatom rate nakon prve opomene ili ako se poslovnoj banci vrati prva opomena, odnosno, ukoliko je klijent nije primio. Telefonski poziv se upućuje uglavnom pre slanja druge opomene, sa ciljem upoznavanja banke sa razlozima zbog kojih klijent ne uplaćuje rate i eventualnog zakazivanja sastanka sa kreditnim savetnikom banke.

Ovaj period je kritičan kako za banku tako i za klijenta, jer se njegov dug nagomilava, kako zbog dospevanja narednih rata, tako i zbog zateznih kamata. Poslovne banke zbog toga pokušavaju da naplate bar deo nastalog duga, kako klijent ne bi dospeo u još težu situaciju, koja bi ga odvela do toga da ne može da nastavi sa otplatom kredita.

Ukoliko se klijent odazove na telefonske pozive poslovne banke, zakazuje se sastanak sa kreditnim savetnikom, kako bi se dogovorili oko dalje saradnje i pronašao način za nastavak redovne otplate kredita. Zavisno od razloga zbog kojih je klijent dospeo u docnju, mogući su različiti načini prevazilaženja nastale situacije. Banke sa klijentima mogu sačiniti i sporazum o namirenju duga, kojim se definišu rokovi i vrednosti uplata u narednim mesecima.

Ako se klijent ne odaziva na telefonske pozive banke, ne prima opomene ili ne želi/nije u mogućnosti da izmiri dug sporazumno, poslovna banka, u zavisnosti od vrste obezbeđenja koju je uzela pri odobravanju kredita, kontaktira žiranta ili poslodavca zaposlenog kako bi se isti upoznali sa nastalom situacijom i eventualno pronašao način za prevazilaženje problema.

Ukoliko napred navedene mere ne dovedu do željenih rezultata, banka šalje klijentu opomenu pred utuženje, kojom ga upozorava da ukoliko ne izmiri svoje dugovanje u ostavljenom roku sledi proglašenje kredita dospelim i pokretanje sudskog postupka za namirenje istog, samostalno ili putem angažovanja advokata.

Zavisno od vrste kredita i instrumenata obezbeđenja banka može da pokrene vansudski ili sudski postupak namirenja potraživanja.

Vansudski postupak se najčešće pokreće kod stambenih kredita, prema Zakonu o hipoteci, pri čemu je banka rešenjem Službe za katastar nepokretnosti pod hipotekom u mogućnosti da proda nekretninu, čiju je kupovinu finansirala. Ukoliko dolazi do prodaje nekretnine pod hipotekom, banka je dužna da iz cene koja se postigne na aukciji namiri svoje potraživanje, a ostatak vrati dužniku.

Kod ostalih kredita (gotovinski, potrošački, dug po karticama, tekućem računu i sl.), poslovne banke namiruju svoje potraživanje u sudskom postupku. Sudska naplata potraživanja podrazumeva pokretanje izvršnog postupka pred sudom podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.

Ima više vrsta izvršnih i verodostojnih isprava koje su sve detaljno pobrojane u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, stoga ćemo mi za potrebe ovog teksta pobrojati samo neke od njih. Izvršne isprave jesu izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje, dok se kao verodostojne isprave javljaju menica i ček domaćeg ili stranog lica.

Radi obezbeđenja svog potraživanja banke najčešće koriste menicu. Postoji više vrsta menica, ali se kao najznačajnija javlja sopstvena, odnosno solo menica. To je hartija od vrednosti koju može da izda svako ko je poslovno sposoban, popunjavanjem odgovarajućeg obrasca, kojim se izdavalac obavezuje da će sam izvršiti isplatu.

Ako klijent ne plati dug o roku, banka na osnovu menice kao verodostojne isprave može pokrenuti izvršni postupak i dug naplatiti sa računa klijenta. Ukoliko na računu nema dovoljno novca, banka obaveštava Narodnu banku Srbije, koja blokira sve račune klijenta kod svih poslovnih banaka i sprovodi prinudnu naplatu. Banka na osnovu menice može od suda da traži prinudnu naplatu ne samo sa računa klijenta, već i iz njegove celokupne imovine.

Za čitaoce bi verovatno bilo interesantno istaći da u izvršnom postupku pred sudom nema nikakvih ročišta pa samim tim ni odlazaka u zgradu suda. Ovaj postupak u potpunosti se sprovodi pismenim putem osim ukoliko izvršni dužnik iskoristi pravo na ulaganje prigovora na Rešenje o izvršenju te tim prigovorom učini verovatnim neki od razloga za ukidanje rešenja o izvršenju. Tada će sud ukinuti Rešenje o izvršenju, a postupak će se nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga, odnosno sud će ceo predmet uputiti parničnom sudu na dalji postupak. Tek tada dolazi do zakazivanja ročišta na koja treba da pristupe obe parnične strane. Ova ročišta znače i dodatne troškove za tužioca i tuženog, ali troškovi na kraju padaju na teret one strane koja izgubi spor. Zato možemo dati savet kako poveriocima tako i dužnicima da racionalno koriste procesna sredstva koja im zakon stavlja na raspolaganje kako ne bi na kraju snosili nepotrebne parnične troškove.

Kao najčešće mere koje se preduzimaju pri sprovođenju izvršenja javljaju se već pomenuta mera blokade svih računa klijenta u poslovnim bankama, naplata kroz ostale pozitivne račune klijenta, obustava 2/3 zarade/penzije klijenta ukoliko je isti zaposlen ili ostvaruje penziju, pa sve do krajnje mere, plenidbe pokretne i nepokretne imovine (zavisno od visine potraživanja banke).

Napominjemo da je do sada napred navedene radnje sprovodio sud, u saradnji sa Narodnom Bankom Srbije, Republičkim fondom PIO i drugim državnim organima, ali će zbog stupanja na snagu novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju od 01.07.2016.godine sve izvršne radnje sprovoditi  privatni izvršitelji.

Treba reći i da klijenti banke uživaju neku vrstu zaštite ukoliko smatraju da su njihovi interesi kao korisnika finansijskih usluga oštećeni. Zaštita prava i interesa korisnika finansijskih usluga banaka fizičkih lica sprovodi se u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i drugim podzakonskim aktima, razmatranjem prigovora, posredovanjem, informisanjem i edukacijom, što pomaže korisnicima da bolje i potpunije razumeju i upoznaju finansijske proizvode koje im banke nude.

Ukoliko klijent banke smatra da ga je banka oštetila, potrebno je da pre svega uputi pisani prigovor banci, a potom ukoliko ne bude zadovoljan odgovorom ili pak ne dobije odgovor od banke u propisanom roku od 15 dana od dana prijema prigovora, može uputiti pritužbu Narodnoj banci Srbije.

Uzimajući u obzir da sudski postupak podrazumeva dodatne troškove, na ime sudskih taksi za tužbu, presudu, predlog i rešenje o izvršenju, kao  i advokatske troškove za sve radnje koje bi se u postupku preduzimale od strane advokata, zaključujemo da je najbolja varijanta da se u saradnji sa kreditnim savetnikom dogovori nov način otplate preostalog duga, kroz produženje perioda otplate, ili nekim drugim sličnim metodama.

Možda i najteža sankcija za korisnika kredita je ta, što ako kasni u otplati rate kredita, može doći u situaciju da u naredne dve godine ostane bez mogućnosti dobijanja drugih kredita u bilo kojoj poslovnoj banci koja posluje u  Srbiji, obzirom da se docnja u otplati evidentira u Kreditnom birou.

Danas su vrlo aktuelni krediti za refinansiranje, koje gotovo sve banke odobravaju svojim klijentima u cilju održavanja svojih plasmana i vraćanja klijenata u redovni tok otplate. Sem toga, sve je više korisnika kredita koji reindeksiraju svoje kredite iz švajcarskih franaka u evre ili iz evra u dinare i time smanjuju visinu mesečne rate ili rizik od kretanja kursa.

Posebna napomena za korisnike  Portala  :

Za čitaoce i korisnike poslovnog portala, Advokaska kancelarija će iskljucivo u vremenskom periodu od 14-16 h svakog radnog dana u nedelji (putem posebnog broja telefona 011/406-57-53) pružati besplatne pravne savete i konsultacije u vezi sa ovde obrađenom temom naplate potraživanja.

Autorski tim

ADVOKATSKA KANCELARIJA – LAW OFFICE

TAKOVSKA  13 , Beograd

www.businesslawserbia.com